U decembru 2019. godine, Međunarodno udruženje radnika i radnica (MUR) je na svom Kongresu, održanom u Melburnu u Australiji, odlučilo da organizuje i podrži Međunarodnu nedelju borbe protiv neisplaćenih zarada. Sekcije MUR su dogovorile različite aktivnosti tokom treće nedelje oktobra kako bi skrenule pažnju na veoma raširen fenomen neplaćenog rada, kao i na načine kojima se možemo boriti protiv njega. Zato što mi, kao radnici, i radimo da bi došli do plate, a ne samo kako bi gazde učinili još bogatijima.
Nažalost, živimo u društvu u kome smo prinuđeni da radimo za platu kako bi preživeli. Novac nam je postreban za prehranu, stanovanje, obrazovanje, zdravstvo itd. Iz toga je očigledno da kada nismo plaćeni za naš rad posledice mogu biti strahovite za nas i one koji se na nas oslanjaju.
Tokom ove Međunarodne nedelje želimo da potsetimo radnike na to da i mi imamo oružje za odbranu od gazda.
Veoma često ljudi računaju na sudove u radnim sporovima. Različiti zakoni su na snazi u različitim državama. Međutim, iako je bitno poznavati radno zakonodavstvo, ne možemo mu verovati. Ono je tako podešeno da ne štiti radničke interese.
Nema potrebe ovde nabrajati sve situacije u kojima zakon ne brani naše interese, oni su svima poznati, jasno je da zakoni nisu tu da bi zaštiti nas, već da bi olakšali stvari gazdama. Oni su ti u čijem interesu se i donose zakoni. Zato se u našoj borbi, borbi radničke klase, ne vodimo time šta je legalno, već onim šta je u našem interesu. A to radimo time što se direktno suprotstavljamo onima koji nas napadaju i tretiraju kao ljude bez ikakvih prava.
Čak i u situacijama u kojima je zakon prividno na našoj strani veoma često se ne zauzmemo za naša prava jer se osećamo izolovani i u strahu od gubitka svega. Osećamo se izolovani zato što su nas države, u saradnji sa žutim sindikatima u službi političkih partija, naučile da neverujemo u samoorganizaciju i solidarnost kao način odbrane. Gazde vole da pregovaraju sa sindikalnim birokratama i da na taj način rešavaju sporove na poslu. To je zato što znaju da mogu da potkupe žute sindikalne birokrate, ali takođe znaju da ne mogu da potkupe čitavu grupu radninika koji odlučuju na sopstvenom zboru kako da se bore sa gazdom.
Ukoliko zaista želimo da zaštitimo svoje interese, moramo borbu preneti na širi društveni plan tako da čitava zajednica zna o problemima u kojima se nalazimo. Na ovaj način možemo proširiti duh solidarnosti čineći vidljivom činjenicu da su naši problemi jednaki problemima naših suseda.
Onda kada duguju novac radniku gazde treba da osećaju da se ne suprotstavljaju samo nekom izolovanom pojedincu, već čitavoj zajednici spremnoj na podršku i korišćenju svih sredstava u toj borbi.
Mi ne verujemo u dijalog sa gazdama kao u način borbe za naša prava. Ne zaboravimo da je novac jedino o čemu gazde brinu, te je stoga jedino gubitak njihovog profita način na koji treba da se borimo sa njima. Kako postižemo da gazda gubi novac? Tako što prekidamo da radimo za njega, prekidamo da kupujemo ono što prodaje i uništavamo infrastrukturu koja mu je potrebna za proizvodnju sredstava i usluga. Drugim rečima: štrajkom, bojkotom i sabotažom! To su naša oružja!
Ali, nemojte da pomislite nešto pogrešno. Mi se ne borimo za "poštenu" platu, zato što je ekonomija bazirana na platama utemeljena na eksploataciji. Gazdama smo potrebni da bi za njih stvarali zaradu, međutim, oni plaćaju samo mali deo onoga što zaista stvorimo.
Dnevna borba protiv neisplaćenih zarada je samo direktan odgovor na akutni problem. Iako je u pitanju odbranbena bitka, ona je deo dugoročne borbe za korenitu promenu društva koja je potrebna kako bi se prekinuo život malog broja kapitalista na račun svih nas ostalih. Tu korenitu promenu društva nazivamo revolucija.
Patnja je raširena po čitavom svetu. Ova patnja je izazvana društvenim, ekonomski, rasnim i rodnim nejednakostima. Povrh toga, kapitalistička ekonomija prouzrokuje klimatsku krizu koja uništava planetu. Ovo je realnost za milijarde ljudi. Međutim, povod ovome nije grupa pohlepnih i zlih pojedinaca. Na jednoj strani povod je ekonomski sistem orijentisan ka profitu, a ne ka potrebama zajednica: kapitalizam; a sa druge strane povod je hijerarhija koja je prisutna u svim sferama društvenog života kako bi nas veštački delila i sobom bivala uzrok nejednakosti i represije. Naravno, ne treba zaboraviti da je država uvek bila lojalni saveznik kapizalizma, i da kao takva nikada neće biti instrument istinske društvene jednakosti, iako neki socijalisti mogu tako da misle.
Ukoliko želimo drugačiji svet, moramo da izgradimo novo društvo i novu ekonomiju baziranu na potrebama čovečanstva a ne na potrebama kapitalističke klase. Da bi živeli zaista srećan i dostojanstven život, i da bi ostvarili sve svoje ljudske potencijale, nisu nam potrebne države i kapitalizam.
Tako mi gledamo na stvari. Ukoliko se slažete sa ovakvim stavovima kontaktirajte vama najbližu organizaciju koja je deo MUR (u našem slučaju - Anarhosindikalističku inicijativu). Hajde da zajedno gradimo budućnost! Borba protiv neisplaćenih plata je samo jedna od mnogih borbi u koje smo uključeni i u kojima pobeđujemo zahvaljujući direktnoj akciji, solidarnosti i uzajamnoj pomoći.
Sekretarijat Međunarodnog udruženja radnika i radnica
Barselona, Španija